Neki novi klinci, ili - šta li nas ovo snađe?

       Ples je i zaista danas postao čudna neka rabota. Živ nisam, dragi moji, na šta će ovo čudilo da ispadne... Ne znate o čemu govorim? Polako, strpljenja malo, reći ću vam...  U plesu  sam sve  škole izučio... I još poneko je.  LOL.  Uprkos tome:

     U prethodnome postu uradih baš onako kako ne treba... Nisam krenuo kao mnogi, od početka. A nisam ni od kraja, od trenutnog stanja stvari. Poganija neka, krenuh od sredine. A šta je u stvari početak? I čega to?

      U neka davna vremena, ples je bio gotovo zabranjen za žene. Uglavnom su muškarci igrali oko vatre, a žene posmatrale sa strane... Tako je i danas u mnogim plemenima.

     Zatim je došao i srednji vek, pa kasnije i XVII i XVIII vek. Ples i razne igre bili su obavezan detalj svih zabava, i za muškarce jednako kao i za žene. Ne samo na dvorovima, među plemstvom. Veselio se i običan svet, samo su se igre razlikovale. Đuskali su i u XIX veku po Americi, kako kauboji, tako i bogataši, svako svoje. Eh, te divne i opičene 20-e i 30-e godine prošlog veka, vreme čarlstona i ostalog... Koristila se svaka prilika, ko je kakvu imao, za zabavu i još ponešto...
      
     A onda? E onda su došla neka nova vremena. Moralo je mnogo da se radi, malo je vremena bilo za zabavu. Na ženi je bilo da čuva kuću i decu, a samo ponekad i da se proveseli. A muškarci? Kakva zabava, kakvi bakrači - njihovo je bilo samo da rmbaju, za kuću i egzistenciju. Poneko pivo sa kolegama, to je sve. Ako im se i zalomi poneka utakmica nedeljom da se fes ispsuju i isprazne - lepo. A ako ne - moglo je i bez toga. I moralo.

     Sve ovo na Balkanu i naročito u Srbiji imalo je u vreme kad "jednonogi Čeda" još nije bio takav i svoju dodatnu dimenziju. Iako to niko nije zakonom propisao, nepisano je pravilo bilo da su klavir i plesovi bili kapitalističke, buržujske i reakcionarne tvorevine. Nije se to promenilo čak ni kad su  lično Starog  ufatili  da i sam prebira po crno-belim dirkama i štrika tango. Nema more zabave za  široke mase dok od znoja ne zasmrde palčevi. Aforizam kaže: "Iznad spuštenih glava - barjak se najbolje vidi"... Jelek, hanterija i opanci rules. Pre ploča i televizije - jer se za drugo nije ni znalo ('ajde to i nekako). Posle - jer se nije smelo. Pa čak ni ako je neko smeo... A zašto?

     Decenijama je sistem čukao u glavu naše đedove, oni svoje sinove, a sinovi svoje sinove... Čukao sistematski i menjao im svest i rezone. Doduše, gejačko tlo je bilo i podložno tome. Vazda se zadnjih decenija laprdalo da ples nije za muškarce, da su oni koji igraju "curice", da su muškarci smotani (Kako li za sport nisu smotani ?  Pa i tu treba elastičnost, okretnost,...), da devojke to rade bolje,... Ma, muka mi je kad čujem nešto od tog arsenala gluposti...

     Dakle, na jedvite jade dođoh nekako i do početka sredine. I kao što 100x ponovljena laž bude prihvaćena za istinu, tako i muškarci poverovaše u te stupidarije i povukoše se u sebe, po tom pitanju. Muvali su cure na neki drugi način, kako se ko snašao... Ako se snašao... Viva provodadžiluk njenog brata i njegove drugarice. Plesanje je bilo u zapećku. Nema veze što je to jedan od najelegantnijih i najbezbolnijih načina za siguran i uspešan "prilaz" curi. Nema veze što su "mačke" to svim srcem i želele, mislim na elegantan prilaz. Nema veze što se nakon prilaza smatralo gotovo obaveznim da se odmah i non-stop nešto i "melje", a upravo to su momci voleli da izbegnu. Trebao im je brejk da se priberu, a da se stvar ne "o'ladi". U tom šeprtljanju mnogo toga ishitreno i nesnalažljivo rečenog verovatno je upropastilo u startu ko zna koliko veza...

     Ekspanzija rok kulture, ali i diskoteka donekle je spasila stvar, ali samo donekle. To je ipak đuskanje u masi, nije uvek vodilo do prilaza i situacije "jedan na jedan"... Bolje išta nego ništa. Doduše, "neki" i "neke" su se zadnjih 10-15 godina dosetili "nauku". Sa jedne strane minjaci što više na kaiš liče i napadno ponašanje, a sa druge Mali Bora i ključevi od nabudžene mašine šatra nehajno bačeni na sto kafića znatno su pomogli da svaka roba nađe svog kupca... I svaki kupac svoju robu... Upsss, izvin'te još jednom... Rekosmo da nećemo o sponzorima i sponzorisanima, zar ne? Ovo su priče o normalnom svetu.

     Kako "svaki ciga svoga konja hvali", tako i ja tvrdim da su zadnjih deceniju-dve plesne škole, plesne večeri i latino žurke puno pomogle u zbližavanju mladih i komunikaciji među njima. Pružile im mogućnost da bajagi neobavezno priđu jedno drugom, da i bukvalno dodirnu jedno drugo, da pričaju međusobno (nimalo) neobavezno... Da se kroz taj mali brejk nakon prilaza i ćaskanje tokom plesa i bolje upoznaju, pa tako i ne naprave neki ishitreni i pogrešan korak ili komentar. Ubavo za ufur, zgodno za brbljanje, eventualno je i za odstupnicu takođe elegantno... Kako se kaže - ni luk jeo, ni luk mirisao...

     Ah da, da neko ne pomisli da imam nešto protiv hip-hopa, discodance, ili trbušnog plesa. Taman posla, baš naprotiv. Apsolutno poštujem te discipline, kolege i plesače, ali je ovde ipak reč o muško - ženskim odnosima,  samim tim i plesu u paru, kao nečemu što jednako vredi u 15-25-35-55 godina. Znači, klasični i latino plesovi, zatim salsa, bačata i tango.

     Da je bilo lako raskraviti muškarce, pa baš i nije. Ma, čak ni žene. Rudarski je to posao bio, nas plesnih instruktora i trenera... Svašta smo morali da smišljamo... Godinama i godinama, pričanje, ubeđivanje i dokazivanje da sve ono skroz gore napisano i nije baš tako. Istina,  sa klincima od 7-12 godina bilo je mnogo lakše, nisu robovali nekim šablonima i tabuima... A ti nekadašnji klinci sada su mladi ljudi od 20 do 30 godina, strateški sasvim fino  i ravnomerno raspoređeni među studentarijom i zaposlenima u raznim firmama. Osim toga, sve je više i više parova gde se jedno od njih nekada i aktivnije bavilo plesom, pa je sada dovuklo nekako i ono drugo. Na sve to, uvek je bezbednije da cura pusti svog momka samog ili sa drugarima, na utakimicu ili u kafanu - nego on nju na neku žuraju gde se pleše i susreću oznojena tela.

     Bilo kako bilo, i ona "vremenska sredina" iz prethodnog posta sada polako prolazi - i sada smo tu gde smo. A gde smo to? Pa tu da se momci zadnjih godina radije nego ikada odluče da nauče da plešu (i to sami, bez da ih cure teraju), pa i da negde javno to i pokažu. Tu, da je među najboljim plesačima u gradu bar 2/3 muškaraca. Da po plesnim školama polako dolazi do nestašice devojaka!?!?  Dobro ste pročitali... Bar kod mene je tako...

     Takvi smo ti mi... Na ludo kiša - na ludo suša... Retko sredina...

     Valjda neće doći i OVAKVO vreme? Pogledajte klip. Mnogo je dobar i poučan. I istovremeno ništa ne valja. Čudno neko vreme, čudna i rabota. Takav je i post i linkovi.

većina slika preuzeta odavde