Plesni klub "STEP" - prvih 27 godina

>> недеља, 06. фебруар 2011.

Read more...

Ipak su se "poigrali" sa nama - a nije ples

>> петак, 29. јануар 2010.

     Kao ogorčeni protivnik vakcinacije, kao jedan od glavnih urlatora (i ovde i svuda) da nas ne špricaju kao stoku - jednostavno, mora da reknem, nek košta šta košta:


Ništa ovde nije slovna, niti greška u mislima:

     Utakmica "Antiprotivni" (95% naroda) VS. "Igličari" (Vlas' po razne države i onih 5% što mislU da su mnogo pametni) se izgleda privodi kraju... Još je samo malo ostalo (ruku na srce, ipak nije još 100% gotovo - još je zima, a i sa centrima moći se nikad ne zna), mada je protivnik već grogiran i teško da može nešto bitnije da učini... Pri trenutnom rezultatu 2:1 obeznađeni navijači "igličara" svuda po svetu razočarano napuštaju arenu i rasprodaju bud zašto svoje SKUPO PLAĆENE "bockajuće" ulaznice... A rezultat se kretao ovako:

- 1:0, Na samom otvaranju meča "antiprotivni" su kao 95% nadmoćni postili pogodak (rekli kategorično "NE")
- 1:1, Na žalost, kako i "ćorava koka zrno kljucne", tako su "igličari" ipak nadve-natri "ubutali" pogodak (ipak kupili špriceve)
- 2:1, Pošto je po svoj prilici pandemija junački popušila (što je svako iole pametan mogao i da pretpostavi, ukoliko ju je uopšte i bilo?!?!), to ispada da su "igličari" sami sebi dali autogol...

     Na veliku žalost ogromne većine, i pored povoljnog rezultata od 2:1, "Antiprotivni" i njihovi navijači su veoma, veoma besni... A ima i zašto:

1) Date su za kupovinu zajedničke pare poreskih obveznika, upravo u odnosu snaga 95%:5% (i pored žestokog NE)

2) Sad će opet pare da se daju (upravo u istom odnosu), da se taj "svinjac" rasčisti i bocke unište... A to ne ide baš tako lako, to je čvrst toksičan otpad, bla-bla...

     Kako su to ipak svojevrsne "svinjarije", onda (što kaže onaj vic) "ipak moramo da ih malo ĐI-ĐI"... Ko za taj vic nije čuo, pa mu nije ni jasno šta tu treba da se radi, sigurno je čuo za čuvenu rečenicu na srpskom u Van Damovom filmu "Lion Heart", parafraziram:

"Prvo ćemo da ih bijemo, posle ćemo..."

Zato što ne damo (više) da nas ... - i to u zdrav pamet... Malo li su već i do sada...

--------------------------------------------------------------------
Pandemije kao da i nije bilo

"U Srbiji je do sada novi grip preležalo samo 6,2 odsto stanovništva, odnosno oko 450.000 građana. Pretpostavlja se da je još 1,5 odsto bilo zaraženo, ali da nije imalo nikakve simptome. Po ovim podacima, lako se da zaključiti da pandemija nije bila ni blizu onog najgoreg scenarija koji su predviđali epidemiolozi. Prema najcrnjem scenariju jesenas je predviđeno da će oko dva i po miliona oboleti, da će oko 20.000 ljudi morati zbog toga na bolničko lečenje i da će biti oko 500 smrtnih slučajeva..."


     Komentar na članak: Čak i u svom porazu lažu u ciframa... Žestoko lažu... Čim zinu... Čak i ovako kazano, ispada da je svaki 15-i od nas preležao svinjče... Znate li u svojoj okolini da je to tako bilo?

Ko je za dimljenu vešalicu?

Read more...

Neki novi klinci, ili - šta li nas ovo snađe?

>> уторак, 22. децембар 2009.

       Ples je i zaista danas postao čudna neka rabota. Živ nisam, dragi moji, na šta će ovo čudilo da ispadne... Ne znate o čemu govorim? Polako, strpljenja malo, reći ću vam...  U plesu  sam sve  škole izučio... I još poneko je.  LOL.  Uprkos tome:

     U prethodnome postu uradih baš onako kako ne treba... Nisam krenuo kao mnogi, od početka. A nisam ni od kraja, od trenutnog stanja stvari. Poganija neka, krenuh od sredine. A šta je u stvari početak? I čega to?

      U neka davna vremena, ples je bio gotovo zabranjen za žene. Uglavnom su muškarci igrali oko vatre, a žene posmatrale sa strane... Tako je i danas u mnogim plemenima.
     Zatim je došao i srednji vek, pa kasnije i XVII i XVIII vek. Ples i razne igre bili su obavezan detalj svih zabava, i za muškarce jednako kao i za žene. Ne samo na dvorovima, među plemstvom. Veselio se i običan svet, samo su se igre razlikovale. Đuskali su i u XIX veku po Americi, kako kauboji, tako i bogataši, svako svoje. Eh, te divne i opičene 20-e i 30-e godine prošlog veka, vreme čarlstona i ostalog... Koristila se svaka prilika, ko je kakvu imao, za zabavu i još ponešto...
      
     A onda? E onda su došla neka nova vremena. Moralo je mnogo da se radi, malo je vremena bilo za zabavu. Na ženi je bilo da čuva kuću i decu, a samo ponekad i da se proveseli. A muškarci? Kakva zabava, kakvi bakrači - njihovo je bilo samo da rmbaju, za kuću i egzistenciju. Poneko pivo sa kolegama, to je sve. Ako im se i zalomi poneka utakmica nedeljom da se fes ispsuju i isprazne - lepo. A ako ne - moglo je i bez toga. I moralo.

     Sve ovo na Balkanu i naročito u Srbiji imalo je u vreme kad "jednonogi Čeda" još nije bio takav i svoju dodatnu dimenziju. Iako to niko nije zakonom propisao, nepisano je pravilo bilo da su klavir i plesovi bili kapitalističke, buržujske i reakcionarne tvorevine. Nije se to promenilo čak ni kad su  lično Starog  ufatili  da i sam prebira po crno-belim dirkama i štrika tango. Nema more zabave za  široke mase dok od znoja ne zasmrde palčevi. Aforizam kaže: "Iznad spuštenih glava - barjak se najbolje vidi"... Jelek, hanterija i opanci rules. Pre ploča i televizije - jer se za drugo nije ni znalo ('ajde to i nekako). Posle - jer se nije smelo. Pa čak ni ako je neko smeo... A zašto?

     Decenijama je sistem čukao u glavu naše đedove, oni svoje sinove, a sinovi svoje sinove... Čukao sistematski i menjao im svest i rezone. Doduše, gejačko tlo je bilo i podložno tome. Vazda se zadnjih decenija laprdalo da ples nije za muškarce, da su oni koji igraju "curice", da su muškarci smotani (Kako li za sport nisu smotani ?  Pa i tu treba elastičnost, okretnost,...), da devojke to rade bolje,... Ma, muka mi je kad čujem nešto od tog arsenala gluposti...

     Dakle, na jedvite jade dođoh nekako i do početka sredine. I kao što 100x ponovljena laž bude prihvaćena za istinu, tako i muškarci poverovaše u te stupidarije i povukoše se u sebe, po tom pitanju. Muvali su cure na neki drugi način, kako se ko snašao... Ako se snašao... Viva provodadžiluk njenog brata i njegove drugarice. Plesanje je bilo u zapećku. Nema veze što je to jedan od najelegantnijih i najbezbolnijih načina za siguran i uspešan "prilaz" curi. Nema veze što su "mačke" to svim srcem i želele, mislim na elegantan prilaz. Nema veze što se nakon prilaza smatralo gotovo obaveznim da se odmah i non-stop nešto i "melje", a upravo to su momci voleli da izbegnu. Trebao im je brejk da se priberu, a da se stvar ne "o'ladi". U tom šeprtljanju mnogo toga ishitreno i nesnalažljivo rečenog verovatno je upropastilo u startu ko zna koliko veza...

     Ekspanzija rok kulture, ali i diskoteka donekle je spasila stvar, ali samo donekle. To je ipak đuskanje u masi, nije uvek vodilo do prilaza i situacije "jedan na jedan"... Bolje išta nego ništa. Doduše, "neki" i "neke" su se zadnjih 10-15 godina dosetili "nauku". Sa jedne strane minjaci što više na kaiš liče i napadno ponašanje, a sa druge Mali Bora i ključevi od nabudžene mašine šatra nehajno bačeni na sto kafića znatno su pomogli da svaka roba nađe svog kupca... I svaki kupac svoju robu... Upsss, izvin'te još jednom... Rekosmo da nećemo o sponzorima i sponzorisanima, zar ne? Ovo su priče o normalnom svetu.

     Kako "svaki ciga svoga konja hvali", tako i ja tvrdim da su zadnjih deceniju-dve plesne škole, plesne večeri i latino žurke puno pomogle u zbližavanju mladih i komunikaciji među njima. Pružile im mogućnost da bajagi neobavezno priđu jedno drugom, da i bukvalno dodirnu jedno drugo, da pričaju međusobno (nimalo) neobavezno... Da se kroz taj mali brejk nakon prilaza i ćaskanje tokom plesa i bolje upoznaju, pa tako i ne naprave neki ishitreni i pogrešan korak ili komentar. Ubavo za ufur, zgodno za brbljanje, eventualno je i za odstupnicu takođe elegantno... Kako se kaže - ni luk jeo, ni luk mirisao...

     Ah da, da neko ne pomisli da imam nešto protiv hip-hopa, discodance, ili trbušnog plesa. Taman posla, baš naprotiv. Apsolutno poštujem te discipline, kolege i plesače, ali je ovde ipak reč o muško - ženskim odnosima,  samim tim i plesu u paru, kao nečemu što jednako vredi u 15-25-35-55 godina. Znači, klasični i latino plesovi, zatim salsa, bačata i tango.

     Da je bilo lako raskraviti muškarce, pa baš i nije. Ma, čak ni žene. Rudarski je to posao bio, nas plesnih instruktora i trenera... Svašta smo morali da smišljamo... Godinama i godinama, pričanje, ubeđivanje i dokazivanje da sve ono skroz gore napisano i nije baš tako. Istina,  sa klincima od 7-12 godina bilo je mnogo lakše, nisu robovali nekim šablonima i tabuima... A ti nekadašnji klinci sada su mladi ljudi od 20 do 30 godina, strateški sasvim fino  i ravnomerno raspoređeni među studentarijom i zaposlenima u raznim firmama. Osim toga, sve je više i više parova gde se jedno od njih nekada i aktivnije bavilo plesom, pa je sada dovuklo nekako i ono drugo. Na sve to, uvek je bezbednije da cura pusti svog momka samog ili sa drugarima, na utakimicu ili u kafanu - nego on nju na neku žuraju gde se pleše i susreću oznojena tela.

     Bilo kako bilo, i ona "vremenska sredina" iz prethodnog posta sada polako prolazi - i sada smo tu gde smo. A gde smo to? Pa tu da se momci zadnjih godina radije nego ikada odluče da nauče da plešu (i to sami, bez da ih cure teraju), pa i da negde javno to i pokažu. Tu, da je među najboljim plesačima u gradu bar 2/3 muškaraca. Da po plesnim školama polako dolazi do nestašice devojaka!?!?  Dobro ste pročitali... Bar kod mene je tako...

     Takvi smo ti mi... Na ludo kiša - na ludo suša... Retko sredina...

     Valjda neće doći i OVAKVO vreme? Pogledajte klip. Mnogo je dobar i poučan. I istovremeno ništa ne valja. Čudno neko vreme, čudna i rabota. Takav je i post i linkovi.



većina slika preuzeta odavde

Read more...

Jedan muški pogled na ples

>> недеља, 13. децембар 2009.

     Popriličan je broj onih koji smatraju da ples (uglavnom) služi za "muvanje". Donekle čak i žene, ne samo muškarci. Bogo moj, koja zabluda i okretanje stanja stvari naopako. Otuda i grdna razočarenja, i jednih i drugih.

     Ples je (ipak) samo to što jeste. Difoltno sam sebi dovoljan. Ljudi su oduvek voleli muziku, pa samim tim vole je i muški. Uveseljava nas, opušta, ponekad i teši... Malo ko dok sluša muziku ne tupka nogom, ne dobuje prstima po stolu, ili pak pljeska dlanovima... A od mrdanja samo jednim delom tela, do mrdanja celim telom - samo jedan je korak. Malecki korak , ali ga ipak valja učiniti. Žene se mnogo češće i radije odluče da zaigraju. Zašto je to tako, a što je muškarcima vrlo često tako teško da učine taj korak? To je kompleksno pitanje, rešenje je u glavama i mentalitetu, pa ću ostaviti to za neki naredni post.
                  

     Enivej, ako je po onoj staroj "po jutru se dan poznaje", jedna od najbitnijih stvari u relacijama muškaraca i žena je "prilaz". Ako kilavo krene, tako će i terati. Mada se to sada donekle i menja, i dalje u najvećem broju situacija važi da su cure radije za suptilniji i romantičniji pristup, a momci su znatno direktniji. Nikako nisu manje romantični, iako mnogi to vešto (i nepotrebno) prikrivaju. Samo su direktniji, pa zato ponekad  i neki ishitreni i trapavi u postupcima. 
                                                                                 fotka je odavde   
                                                                                 

    Oduvek je posao muškarca bio da prvi priđe, čak i onda kada su žene slale jasne i direktne signale o "prohodnosti"... Nekada i previše direktne, a malo koje muško preferira agresivnost kod osobe suprotnog pola... Vazda su momci eksperimentisali sa stilovima, forama i fazonima tipa: "kako da joj priđem na bliže od pola metra, a ne budem odbijen" ili "šta da kažem ili uradim, a da joj se dopadnem i impresioniram je". Neki tu mozgalicu nikada i nisu rešili, a neki su odabrali nešto sasvim drugačije, npr. kinta, kajla i besan auto. Jeste da je kriza i frka, ali... OK, dobro, neću sada o sponzorisanju... A neću ni o onima koji trče za svakom suknjom u vidokrugu... Nekom drugom prilikom...


     Mic po mic i dođoh do one sredine i (srećom) većine: momci kojima se u datom trenutku dopada neka određena cura. I dosetili su se načina. "Know-How" koji je najjeftiniji, svima dostupan, najefikasniji i, što je najlepše od svega - uvek pali. Sve je više njih kojima je odabrano sredstvo za "ufur" igra, tj. ples. Svejedno da li baš dobro plešu, jesu li pomalo priučeni, ili možda i vrlo slabi u tome - ama im je, eto, još samo to preostalo kao "taktika". Ali (uvek i ima neko ali), ta čudna i divna stvorenja zvana devojke... Iako će retko koja odbiti  ponudu i mogućnost da  pleše - nije baš svaka blagonaklona prema tome da je momci nevešto cimaju i secaju pred očima mnogih. Možda će "džentlmenski" (ha-ha-ha) da odćuti u datom momentu, ali kasnije...


fotka je odavde

     Okreni - obrni, faca je odabrao ples za "prilaz", skupio hrabrost, prišao, ona je pristala... I lik misli da je ceo posao obavio... A ne, jok, jok bratanci, ne ide to tako - vidite prvi pasus ovog posta... Iako joj je vrlo blizu, iako oseća njen dah na vratu i parfem u nozdrvama, uprkos tome što su joj ruke oko njegovog vrata , a njegove (najzad) oko njenog tela - prava priča tek počinje. Šta sad? Pa, i nema tu puno mudrovanja:
* ako ste je dovukli na ples, a ne znate (pa samim tim  i izblamirali) - faul u startu, kakva god da vam je spika
* ako ste priučeni igrači, pa "brojite korake" (ali vam dobra "žvaka"), ili ste dobri igrači (mada  kod priče malo pometeni situacijom) - šanse i nisu tako loše, zavisi koliko se i vi njoj dopadate.
* dobar igrač, sa jakom "pričom", a da je usput i džentlmen koji ne krene baš odmah da je pipka - to bi već bilo to. "Vatra" je upaljena. Makar izabrana "ona" u datom momentu  ne bila toga svesna.

      
     Dakle, trebalo bi da je sada već očigledno - 
   ples zaista i ne služi (samo) za "muvanje". 
Mada, može u tome značajno da pripomogne. 


     Ma, ne brinite momci za uspeh, barem vi iz druge i treće grupe. Ako važi ono "daleko od očiju, daleko i od srca", onda verovatno važi i obrnuto od toga. A sada je vreme salse, bačate, regetona i ostalih "pupak na pupak" plesova. I one ih obožavaju. Bliže i bolje i ne može biti, zar ne?        Bar za početak.


     Ako i dalje ne verujete - proverite... 
     Kod njih - devojaka.                                                                                                                       
     Ili kod nas,  na Fejs profilu ili  grupi

                                                                                                            

Read more...

Salsa

>> уторак, 24. новембар 2009.

     Šta je u stvari Salsa? Da li je teško naučiti i zaigrati Salsu? Odakle ona na ovom podneblju, naročito zadnjih godina?

     Dugo sam razmišljao o čemu pisati u svom prvom postu, na samom početku svog blogovanja... Tim pre što je ovo blog plesne škole i kao takav bi trebalo (uglavnom) da se bavi muzikom i plesom. I evo, odlučio sam, jel da? Pokušaću da odgovorim na gornja pitanja…

     Odmah da je jasno: Salsa je hibridni ples, relativno novijeg datuma. Za one koji žele više (po meni nepotrebnog) teoretskog znanja, detalji o njenom karipskom poreklu i nastanku kombinovanjem afričkih, južnoameričkih, pa i evropskih uticaja nalaze se svuda po internetu, lako je to „izguglati“. Zato ću u ovom postu i ići bez linkova. Upravo to „šarenilo“ u nastanku, kao i dalji razvoj u raznim zemljama Kariba, ali i na Istočnoj i Zapadnoj obali USA dovelo je do poplave različitih naziva i „stilova“. A to ume i da zbuni čoveka...

    Kako bilo, Salsa je pre svega vrlo lep i interesantan ples, koji može biti i sporiji i vrlo energičan po tempu, izuzetno atraktivan ili erotičan po načinu plesanja... Iako ima jako mnooogo figura, kombinacija i mogućnosti, ipak je prilično laka za kapiranje i ne traži nikakvo prethodno poznavanje plesa. Štaviše, već posle nekoliko naučenih figura „novopečeni“ salserosi mogu odlično da se zabave plešući Salsu, pogotovo što ne zahteva puno prostora i idealna je za žurke i gužve. Ona je jedan od retkih plesova koji jednako lepo izgleda kada se igra sa partnerom, u grupi od nekoliko parova sa jedinstvenom koreografijom (rueda ili krug), ali i pojedinačno u grupi (tzv. linijska salsa).

     Ko na Google Image Search ukuca reč salsa, videće da je gotovo pola sličica vezano za hranu. Ime je (verovali ili ne) i dobila po hrani. Na španskom reč salsa znači sos. U novije vreme tako kulinari nazivaju pored sosova i mnoge salate, koje izgledom, a i po sastojcima neodoljivo potsećaju na srpsku, šopsku, moravsku, pinđur, ajvar... Valjda se i zato Salsa ovde primila, naravno, i uz ekspanziju latino muzike i malo veće prisustvo ljudi sa tog podneblja... I kao što sosova ima raznih, tako je i sa stilovima i načinima plesanja Salse, mada je na ovim (i ne samo ovim) prostorima najzastupljeniji kubanski stil.

     Ukoliko na nekoj žurki ili dešavanju zapazite par kako đuska zadovoljan i srećan, vrlo je verovatno da praše upravo Salsu. Cenim da joj sve kazano garantuje jako lepu budućnost kod naših mlađih generacija.

Read more...

Slike

>> субота, 07. новембар 2009.


Read more...

Vrste plesova

>> субота, 31. октобар 2009.

O osnovi, sve plesove možemo podeliti na dva načina, pa tako kažemo da imamo klasične, latinoameričke i društvene plesove. Svi oni, zavisno od primene, mogu biti i takmičarskog, ali i revijsko-zabavnog karaktera.
   U grupu klasičnih plesova spadaju: Bečki Valcer, Engleski Valcer, Sloufoks, Kvikstep i sportski Tango, a u širem smislu još i Fokstrot, Argentinski Tango i nekoliko vrsta takozvanih „dvorskih“ ili ceremonijalnih plesova.
   Grupu latinoameričkih plesova čine: Samba, Ča-Ča-Ča, Rumba, Paso Doble, Džajv, a takođe i Salsa, Merenge, Bačata, Mambo, Kizomba...
   Osim toga, imamo i plesove koji ne spadaju ni u jednu od te dve kategorije, ali takođe imaju svoju širu primenu na zabavama, revijskim nastupima, pa i takmičenjima: bugi-vugi, diskohasl, diskofoks, orjentalni plesovi, sirtaki,...
   Naravno tu je i veliki broj ritmičkih igara, pre svega za dacu, kojim se oni uvode u svet ritmova i pokreta...

Read more...

  © Blogger template Simple n' Sweet by Ourblogtemplates.com 2009

Back to TOP